“Kako on da mi bude šef kad ja svoj posao znam bolje od njega?”
Čuli ste ili izgovorili ovu rečenicu sigurno bar jednom u životu.
Ja sam je takođe čula mnogo puta, ali je nikada nisam izgovorila jer sam još kao jako mlada intuitivno znala šta je uloga lidera, a kasnije kroz profesionalni razvoj i usavršavanje, to razumevanje usavršavala tako da bih mogla da razvijam lidere.
Biti na čelu nekog tima nije isto što i biti ekspert za sve zadatke unutar tog tima.
Što je liderska pozicija niže u hijerarhiji – ako pričamo na primer o pozicijama team lead, poslovođa, supervizor… osoba na toj poziciji treba da ima priličan korpus stučnih znanja o poslovima koje obavljaju članovi tima. Međutim, čak ni tada ne mora sve da zna.
Sa druge strane, što je liderska pozicija više u hijerarhiji, na primer pozicija menadžera, direktora sektora, da ne govorim o poziciji generalnog direktora… lider sve manje treba da ima stručnih, operativnih znanja o konkretnim poslovima koji se obavljaju unutar njegovog tima, a još manje stručnih operativnih znanja o poslovima dublje u sistemu, 2 ili 3 hijerarhijska nivoa niže.
Šta onda lider treba da zna? 😊
Svaki lider, na bilo kom hijerarhijskom nivou, treba da ima određenu količinu znanja iz 3 oblasti:
- Stručna operativna znanja
- Konceptualno strateška znanja
- Znanja o radu sa ljudima
Ove 3 grupe znanja su u različitoj meri potrebne na različitim hijerahijskim nivoima.
Pogledaj ovu šemu, ona vrlo lepo prikazuje to:
Što je lider niže u hijerarhiji treba mu više stručno-operativnih znanja, a samo malo strateško-konceptualnih koja treba da razume da bi razumeo odluke lidera iznad njega.
Što je lider više u hijerarhiji treba mu više strateško-konceptualnih znanja (vizija, dugoročni ciljevi, strategija, biznis modeling…) a manje stručno-operativnih znanja u okvirima kojih je dovoljno da ima razumevanje o tome šta je čiji posao u kompaniji i šta od koga da očekuje.
Međutim, NA SVIM HIJERARHIJSKIM NIVOIMA, tj. LIDERIMA SVIH NIVOA, U JEDNAKOJ MERI SU POTREBNA ZNANJA VEZANA ZA RAD SA LJUDIMA.
Da se vratimo na pitanje sa početka: “Kako on da mi bude šef kad ja znam više o svom poslu od njega?”
Odgovor je sledeći: tako što on verovatno zna više o dugoročnom planiranju, strategiji i radu sa ljudima, što je suština liderskog posla. A na tebe se oslanja kao na eksperta u stručno-operativnom delu, što je suština tvog posla.
Na počecima svoje karijere, kada sam bila na ekspertsko-specijalističkim pozicijama, najviše sam volela šefove koji su se na mene oslanjali u mojoj ekspertizi, pitali me za mišljenje i podržavali me da se dalje i više usavršavam u svom poslu da bih im bila što kvalitetniji saradnik.
Takođe, jako sam volela da mi šef bude osoba koja mi daje jasna očekivanja i puno slobode u realizaciji, koja zna kada nešto ne znam (iako možda ni on/ona tu oblast ne poznaju) pa me podrži da nađemo izvor iz koga ću to naučiti, a još više sam volela kada su videli koliko znam, pa mi delegiraju da izvedem proces od početka do kraja i naravno to prepoznaju, pohvale, a po potrebi i zasluzi i nagrade.
Ja sam se u radu sa njima osećala bezbedno i sigurno, jer su oni pravili dugoročne planove, donosili važne odluke i na pravi način radili sa mnom i ostatkom tima.
LIDER NE MORA SVE DA ZNA, ALI JE KORISNO AKO ZNA PUNO O RADU SA LJUDIMA.