Jedno od najlepših iskustava koje sam imala u radu sa mladima je iskustvo mentorstva jednog od timova “Mladih lidera” u kompaniji Delta Holding.
Tim je radio na važnom projektu koji je bio od interesa za veliki broj zaposlenih.
Mlade devojke u svojim 20-im su uradile opsežno istraživanje na velikom uzorku radne populacije sa tržišta, obradile podatke, obavile potrebne analize, informisale se o stanju na internacionalnom tržištu i najboljim praksama, sprovele analizu rizika, dale mišljenje i preporuke i…. POBEDILE na završnoj prezentaciji projekata svih timova “Mladih lidera” te generacije.
Ovaj projekat su radile uz svoj redovni svakodnevni 8-časovni posao, nalazile se van radnog vremena ili vikendom.
Uz sve to su sa moje strane imale visoke zahteve i očekivanja.
Milion puta sam ih vraćala da ponovo nešto urade, tražila da se više udube, da pronađu još podataka, informacija… vraćala prezentaciju na doradu i zahtevala da vežbaju nastup i prezentaciju iznova i iznova.
Ni jednom se nisu pobunile, žalile, nikad ni jedna nije rekla da je nešto teško ili da tražim previše.
Upravo suprotno, kako su dani i nedelje odmicali delovalo je da imaju sve više motiva, želje, entuzijazma.
I sve je na kraju kulminiralo fenomenalnom završnom prezentacijom i pobedom!
Zašto sam podelila ovu priču?
Zato što jako često čujem komentare kako su mlade generacije “problematične”, a kao “grehovi” im se na teret stavljaju nedovoljna lojalnost, želja da se dobije sve sad i odmah, odsustvo motivacije, odsustvo želje da se uči, zahtev da im se da na značaju bez pokrića…
Moje iskustvo je suprotno.
Jedino što sam primetila da stvarno žele je LIDERSTVO.
Žele:
- Jasnu viziju, cilj i pravac
- Osećaj smisla
- Uključenost
- Poverenje
- Bezbedan prostor u kome mogu da iskažu samostalnost, inicijativu i kreativnost
- Priliku da uče i da se razvijaju
- Otvoren i konstruktivan fidbek – i pohvale i korekcije
- Osećaj uspešnosti
Zašto nama “starijima” ovaj “spisak želja” deluje tako strašno?
Zato što zahteva da se mi razvijamo kao lideri.
Zato što nam je lakše da kažemo:
“Ko je mene kad sam počinjao pitao šta želim?”
“Ko je meni davao širu sliku, smisao i stvarao siguran prostor da imam slobodu i kreativnost?”
“Ko je meni davao redovan fidbek?”
Hajde da ipak pogledamo situaciju drugačije i kažemo:
“Bravo deco! Imate više ljubavi prema sebi, hrabrosti i smelosti da se borite za bolju poziciju u žiovotu nego što smo mi imali.”
A onda da im se zahvalimo na tome što i nas teraju da se razvijamo ako želimo da ih zadržimo.