Nalazimo se, živimo, radimo u veoma specifičnim vremenima i okolnostima koje, ako bih kroz svoj rad ignorisala i pisala o nečemu drugom dok paralelno postoji slon u prostoriji, osećala bih da živim bez integriteta.
Integritet znači celovitost.
Biti celovit znači da ono što misliš osećaš i radiš budu u skladu međusobno.
A biti SVESNO CELOVIT znači BIRATI i šta misliš i šta osećaš i kako se ponašaš.
Najvažnija, a ujedno i najteža lekcija naučena kroz moju profesionalnu edukaciju, a zatim testirana kroz život i karijeru je da smo svaku misao, svaku emociju, svako ponašanje sami izabrali.
Za misli i za ponašanje ok, ali dugo sam se borila sa idejom da smo svaku emociju sami izabrali. Nekako sam mislila da su emocije spontane, da su one prirodan odgovor na dešavanja oko nas.
Ako je i tebi dok ovo čitaš daleka ideja da svaku emociju sami biramo znaj da te razumem i da sam tu da držim prostor da se buniš na ovu ideju, ali da te isto tako podržavam i da joj daš šansu
Ono zbog čega sam ja toj ideji dala šansu je to što sam shvatila da ako sam sama izabrala neku emociju, mogu sama da izaberem i neku drugu.
Mi sami možemo da regulišemo svoje stanje, jer mi smo ga sami i kreirali.
Koliko oslobođenja u tome ima!
Jednom kada preuzmemo svoju primarnu odgovornost – odgovornost za to kako se osećamo tada imamo sva prava.
Ako želim da budem celovita i to svesno celovita onda treba da preuzmem odgovornost između ostalog i za to kako se osećam, a to je u celovitosti neodvojivo od toga šta mislim i kako se ponašam.
Zašto pišem sve ovo?
Zato što ono što svi prolazimo ovih dana može da pokrene puno različitih procesa u nama i da izazove različite emocije, misli i ponašanja.
Ponekad, poneseni nekom emocijom ne vršimo svesni izbor i mislim da je to zamka sadašnjeg trenutka koje treba da se čuvamo.
Krajem prošle nedelje sam se probudila u drugom gradu u kome sam bila poslovno i naravno odmah pogledala vesti.
Duboko, duboko, duboko sam bila potresena onim što sam videla i pročitala i tog trenutka osetila snažnu emotivno-telesnu reakciju.
Ta reakcija je prirodna kada smo u stanju empatije.
Grlo se steže, u telu se smenjuju razne senzacije, ali ono što je posebno zaokupilo moju pažnju je bila moja telesna reakcija (sećate se da su emocije u telu).
To nešto sam nazvala: kontrakcija srca.
Srce može da se kontrahuje, zatvori na mnogo različitih načina.
Ja sam u tom trenutku osećala ogromnu tugu i bol zbog onoga što sam videla u vestima.
Bukvalno mi se fizički srce steglo i zabolelo me, suze su same krenule na oči, osetila sam da počinjem da se gušim.
Neko drugi je na istu vest možda odreagovao besom i ljutnjom. Kada su te emocije prisutne takođe je srce stegnuto.
Mogla sam potpuno da se prepustim tom svom stanju. Tuga i bol su bili tako prisutni, tako realni u tom trenutku.
I to bi me vodilo potpunoj disfunkcionalnosti.
U sekundi sam shvatila šta se dešava i brzo osvestila svoju empatiju i sebe kao ljudsko biće. Istovremeno sam postala svesna da time nikome ne pomažem.
U sledećoj sekundi sam pomislila najekspanzivniju misao koju sam mogla, a ona je za mene u tom trenutku glasila: ja sam ljubav i ljubav je u mom srcu.
Istog trenutka me je pustilo stezanje u grudima, mogla sam normalno da dišem i postepeno mi se vraćao dah, a suze su se zaustavile, misli su pratile taj pomak i samo sam ponavljala u sebi: ja sam ljubav i ljubav je u mom srcu. Sve dok mi telo u potpunosti nije poverovalo i opustilo se.
Posle par sekundi sam bila funkcionalna.
Tog dana sam pružila svoju najbolju verziju tokom držanja treninga i osećala sam koliko grupa sa kojom radim lagano učestvuje, lagano prihvata informacije, daje doprinos.
A to je bio moj doprinos tog dana svemu što se dešava.
Nekada je najbolje i najvrednije što možemo da uradimo za ceo kolektiv čiji smo deo – da držimo vibraciju visoko.
U vremenima u kojima živimo neko ima i taj deo posla.
Ako bismo svi bili, osećali se, razmišljali i delali sa nivoa niskih vibracija tuge, straha, besa, ljutnje… To bi na kraju postala vibracija koja je preovlađujuća. A to nikome ne koristi.
Nosimo različite uloge i na različite načine dajemo svoj doprinos.
Prolazićemo razne situacije, osećamo i osećaćemo razne emocije. i zbog toga je važno da budemo ona promena koju želimo da vidimo u svetu, ako osećamo da je to naša uloga u ovom trenutku.
Koraci su, da ponovim:
- Osetim emociju
- Prihvatim tu emociju
- Pomislim najekspanzivniju misao koju mogu u tom trenutku (to je uvek pozitivna misao, misao sa visoke vibracije emocija ljubavi, radosti, mira…)
- Pratim promenu u svom fizičkom telu i u svom emotivnom telu
- Držim fokus na toj ekspanzivnoj misli i usklađujem se emotivno sa njom dok ne promenim svoje stanje
- Ponašam se u skladu sa tom ekspanzivnom mišlju i ako jesam i ako nisam aktivni akter trenutnih događaja
- Osvestim da dižem kolektivnu vibraciju i da je to što radim vredno
***
Imajući sve ovo na umu sve više osvešćujem vrednost programa PROMENA za koji zatvaram upis sutra do kraja dana.
Ako želiš da budeš promena koju priželjkuješ priključi nam se!