Tek što smo preživeli “manifestovanje”, “svrhu”, “lakoću” evo nam nove “buzz word” od koje ne može da se spava – autentičnost.
Želim da kao psiholog koji se četvrtinu veka bavi ličnim razvojem dam svoj osvrt na ovu temu jer se toliko piše i razgovara o autentičnosti, ali najčešće tako što se potpuno “maši tema”.
U tim najčešćim razmatranjima autentičnost se svodi na različitost, posebnost, jedinstvenost….i onda se stvara jedan pritisak da ako želiš da budeš autentičan moraš da budeš nekako poseban i jedinstven.
I eto muke – taman smo nekako preživeli to što ne manifestujemo sve ili što još uvek ne živimo u potpunoj lakoći ili što još uvek ne znamo šta nam je tačno svrha, kad sad odjednom treba da budemo posebni i različiti jer ako nismo, nismo autentični.
Greška u koracima (i shvatanju) autentičnosti.
Autentičnost je dostupna SVAKOME onda kada osoba drži u POTPUNOM SKLADU ONO ŠTO MISLI, ONO ŠTO OSEĆA, ONO ŠTO GOVORI i ONO ŠTO RADI.
Ako su ti ove 4 stvari u potpunom skladu, ti si AUTENTIČNA OSOBA.
Sklad ova 4 zapravo daje odgovor na tvoje najdublje POTREBE.
I to je autentičnost.
Ništa ni više ni manje od toga.
Ne moraš da imaš zelenu kosu, da se baviš nekim specijalnim i posebnim poslom, da daješ neke šokantne izjave i pričaš o tabu temama, da živiš u divljini, da se oblačiš jedinstveno…
Ništa od toga ne moraš.
Ali ako hoćeš da budeš autentična/an MORAŠ da znaš svoje potrebe, misliš, osećaš i ponašaš se u skladu sa njima.
E sad, većina ljudi koje znam prepozna svoju potrebu, ali je se uplaši, počne da misli da joj je ta potreba nedostižna ili rizična, priča o toj potrebi kao o nečemu nedostižnom, oseća strah i zebnju da ide za njom, pa se primiri i potisne svoju potrebu i na kraju se ponaša tako da se uklopi u ono što je “poznato”, “sigurno”, “kako svi žive”.
Nisi autentična/an kada osećaš da želiš svoj biznis, ali sebe ubeđuješ da je to rizično i bojiš se pa i dalje svakog dana ideš na posao koji te suštinski ne ispunjava.
Nisi autentična/an kada ti nije dobro u odnosu u kome si, ali ipak ostaješ iz tebi znanih razloga.
Nisi autentična/an kada bi da putuješ, da obiđeš ceo svet, ali ipak slušaš glas u glavi koji kaže da je to nemoguće pa ideš samo na poznata mesta.
I zato patimo od ne-autentičnosti. I zato se toliko piše o autentičnosti.
Jer nam emocije, misli, reči i postupci nisu međusobno usklađeni niti u skladu sa našim stvarnim potrebama.
Ne treba ti zelena kosa, lud stajling i da skačeš iz aviona (osim ako to nisu tvoje bazične autentične potrebe) da budeš autentična/an.
TREBA TI DA STANEŠ UZ SEBE I SVOJU POTREBU, USKLADIŠ SVOJE MISLI, EMOCIJE I POSTUPKE SA NJOM KAKO BI JE ŽIVEO/LA.