Ako želiš nešto što nikada nije postojalo u tvom životu (ili poslovanju) potrebno je DA POSTANEŠ neko ko nikada nisi bio/la i potrebno je DA RADIŠ nešto što nikada nisi radio/la.
OSTVAREN SAN (VIZIJA) = JA NOVI + RADIM NA NOV NAČIN
***
Radeći kao konsultant već 20 godina, često imam situacije da me kompanije pozovu sa željom da im pomognem da sprovedu neku promenu.
Najčešći brif koji dobijem je: “Imamo san (viziju), ali ne znamo kako to da sprovedemo”.
To su snovi o rastu, o izlascima na nova tržišta, o prelasku u “višu ligu” poslovanja…. za koje je potrebna i promena biznis modela i strategije (to rade drugi konsultanti) koju nužno mora da prati promena organizacije (moj domen).
Međutim, u tom brifu propuste da provere SPREMNOST ORGANIZACIJE na promenu.
Spremnost da se više ne bude ista organizacija, da se postane neko novi, da se stvari više ne rade na isti način, da možda neki ljudi promene svoje uloge, neki možda u procesu i napuste organizaciju, možda dođu neki novi koji stare potisnu na neke druge pozicije…
Postoji želja za novim, ali da se ostane stari i ako može i da se radi na stare načine u što većem obimu…
Ne biva…
Biva samo jedno od ova 2:
1. Stari mi radimo stvari na stari način i postižemo stare rezultate
2. Novi mi radimo stvari na novi način i rastemo
Zato što “stari ja” neće da radi na nove načine i zato što “novi ja” ne može da radi na stare načine.
Isto je i sa osobama koje ulaze u lične promene.
Kažu da znaju ŠTA žele, ali da ne znaju KAKO.
A preskoče iskren odgovor na pitanje: Da li sam zaista spremna/an na ono što ta promena nosi sa sobom?
Kako da proceniš (bilo ti lično ili unutar organizacije) SPREMNOST NA PROMENU?
Ima jedan vrlo jednostavan način.
Odgovoriš sebi na pitanje:
Čega si sve spremna/an da se ODREKNEŠ da više ne bude deo tvog života, tebe kao osobe, tvog sistema funkcionisanja (ili tvoje organizacije) zarad svog SNA (vizije budućnosti koju želiš)?
Pre nekih 15ak godina vodila sam jednu izuzetno uspešnu promenu u jednoj kompaniji gde su mi vlasnici na početku rekli: mi želimo to i to i spremni smo da uradimo sve što nam kažete da bismo došli dotle. Ne zanima nas ko će u procesu otpasti a ko ostati u kompaniji niti kako će organizaciono kompanija izgledati ukoliko to vodi onome što želimo.
Osim mog rada bilo je potrebno da se radi i na prodajnim procesima i sistemima.
Kolege i ja smo za 9 meseci reorganizovali celu komaniju, uveli sve nove procese koji su bili potrebni, obučili ljude, postavili novu organizacionu strukturu, postavili optimalan menadžment model i na kraju te godine rast prometa je bio 50% (do tada je kompanija stagnirala nekoliko godina), a rast profitabilnosti 20%. Narednih godina rast se nastavio.
Sve to sa smanjenim brojem zaposlenih (svi koji su otišli su sami otišli jer nisu bili spremni na promenu, niko nije dobio otkaz), bez novih zapošljavanja i sa poboljšanom klimom i radnom atmosferom.
U drugom jednom slučaju promena je trajala skoro 5 godina.
Vlasnici nisu bili spremni na sve što je bilo potrebno i trebalo je vreme da prihvate neophodne promene, ali CEO je bila spremna i nije odustajala dok nismo sproveli sve što je bilo potrebno na organizacionom nivou. Dakle, postojala je bar jedna osoba sa upravljačkom odgovornošću koja je bila potpuno spremna. Proces je trajao duže, ali je izveden.
Za naše privatne živote mi smo jedina osoba koja ima upravljačku odgovornost.
I jedina osoba koja koči ili podržava sopstveni rast.
Šta je u korenu kočenja?
Strah.
Uvek je strah.
Strah od neuspeha, strah od toga kako će okolina reagovati ako se promenimo, strah od napuštaja uverenja o životu koja smo sami stekli ili su nam usađena, strah od “izdaje” porodičnog toka naslonjenog na ta uverenja…spisak je dugačak…
Zbog toga se tokom programa PROMENA na Modulu br. 1 bavimo samo i isključivo unutrašnjim radom a jedan deo tog rada je sopstvena spremnost na promenu za koju (deklarativno) kažemo da je želimo.
Taj posao je 80% celokupnog posla.
Jednom kada postoji nepoljuljana spremnost, sve ostalo su učenja o tome kako se promena sprovodi.