Danas želim sa vama da podelim koja je to greška br. 1 koju većina ljudi pravi kada želi da izvrši neki uticaj u komunikaciji – kada želiš da neko prihvati tvoju ideju, saglasi se sa tvojim mišljenjem, podrži te u nečemu…
Šta intuitivno prvo uradiš?
Najčešće prvo IZNOSIŠ SVOJE MIŠLJENJE ili STAV.
“Ja smatram da bi najbolje bilo da to uradimo ovako….”
“Moje mišljenje je da je najbolji put do tamo…”
“Mislim da je najbolje da…”
A to je najveća greška koju možeš da napraviš.
Sigurno se pitaš: Kako drugačije da izvršim uticaj osim da kažem svoje mišljenje o nečemu?
Evo šta umesto toga treba da uradiš i osiguraš maksimalnu verovatnoću da postigneš uspeh u uticaju koji želiš da napraviš:
TREBA PRVO DA POSTAVLJAŠ PITANJA SVOM SAGOVORNIKU O TEMI NA KOJU ŽELIŠ DA IZVRŠIŠ UTICAJ, kako bi saznao/la šta tvoj sagovornik misli o tome pre nego što izneseš svoje mišljenje.
Odvojiš vreme, prostor i svoju energiju da pitaš i saslušaš sagovornika šta on/ona misli bez da uopšte iznosiš svoje mišljenje.
Zatim postavljaš dodatna pitanja sa namerom da bolje razumeš sagovornika, istražuješ i sve vreme daješ pažnju i uvažavanje tome što čuješ.
I tek kada dovoljno istražiš, saznaš sve što možeš o sagovornikovom mišljenju i stavovima o predmetnoj temi, uradiš sledeće: PITAŠ ZA DOZVOLU DA IZNESEŠ SVOJE MIŠLJENJE.
Da, pitaš za dozvolu.
To možeš da uradiš na neki od sledećih načina:
Da li te zanima da čuješ šta ja mislim o tome?
Da li bih mogao/la da podelim sa tobom svoje viđenje te teme?
(Ili na neki drugačiji način koji sam/a smisliš…)
Tek tada iznesi svoje mišljenje i posmatraj kako tvoje reči dobijaju na vrednosti.