Sve veći broj ljudi se okreće pitanju sopstvene SVRHE.
Nije redak slučaj da mi klijent dođe sa pitanjem da pomognem da dođe do svoje svrhe.
Puno tekstova, motivacionih govornika spominje SVRHU.
Tako je SVRHA postala jedna od 2 “buzz words” koje baš često čujem.
Hajde da pojasnim pitanje SVRHE i da dam nekoliko korisnih smernica:
1. SVRHA NE MORA DA BUDE VEZANA ZA POSAO KOJI OBAVLJAŠ. Pročitaj ponovo ovu rečenicu zato što na ovoj tački nastaju svi problemi. Izjednačavanje svrhe sa poslom je napravilo najviše zbrke i najviše zbunjuje ljude.
Svi ljudi imaju SVRHU, ali samo za jako mali broj ljudi je SVRHA povezana direktno sa POSLOM KOJI OBAVLJAJU i ti ljudi, kojih je jako mali broj na planeti Zemlji, imaju zapravo MISIJU.
Ako spadaš među ljude sa misijom (što, ponavljam, ima jako mali broj ljudi na planeti) već bi odavno znao/la da postoji samo jedna oblast, jedan posao koji želiš i možeš da radiš jer te samo to vuče i ništa drugo pod kapom nebeskom za tebe ne bi dolazilo u obzir.
Veća je verovatnoća da spadaš u sve ostale koji imaju “samo” SVRHU.
Nečija svrha je da unosi lepotu gde god se pojavi i njome inspiriše druge. To ne znači da će ti ljudi biti modeli, ili manekeni, ili miss, ili misteri.
Nečija svrha je da daje osećaj topline i prihvatanja drugima, ali neće svi postati psihoterapeuti ili coach-evi, neki od njih će biti bankari omiljeni u svom okruženju, neki možda inženjeri…
Nečija svrha je da zabavlja druge, ali neće svi oni postati pevači, glumci, muzičari…neki od njih će biti programeri koji svom okruženju pričaju najbolje viceve i podižu atmosferu…
2. SVRHA je uvek okrenuta ka onome što ti daješ, odnosno pružaš drugima. Ona najčešće nema veze sa našom ambicijom ili životnim ciljevima. Ta dva mogu da budu povezana, ali ne moraju. Već sam rekla, ako su ta dva povezana onda pričamo o MISIJI.
3. “Potraga” za SVRHOM je potraga za RADOŠĆU. Tamo gde, i u čemu, se osećaš radosno, to je put tvoje svrhe.
Međutim, ono što je sakriveno ispod, a što ljudi ne znaju kako drugačije da nazovu pa zovu “potraga za svrhom” je nezadovoljstvo na raznim nivoima svog života nastalo kao posledica življenja na “auto-pilotu” bez svesnog kreiranja sopstvenog života.
Posle pandemije smo imali talas onoga što se globalno nazvalo “silent resignation” – ljudi su masovno napuštali poslove jer su shvatili da žele svoje živote da žive drugačije.
Kako smo došli dotle?
Živeći na autopilotu.
Pod autopilotom podrazumevam sve kodove zapisane u našoj genetici ontogenteski i filogenetski – koje najčešće prevodimo u rečenicu: pa svi tako žive.
“Svi tako žive” ili u dubokom nesvesnom strah da se “ne izda genetika” tj. da se živi kako su živeli i naši preci (roditelji, babe, dede..) je najveća omča za ispunjen život bilo koga od nas.
Na ovaj strah se kaleme i još mnogi drugi strahovi, potreba za “sigurnošću” ili da budemo prihvaćeni, da ne razočaramo one koji imaju neka očekivanja od nas itd…i tako završimo suštinski nesrećni i nezadovoljni pa ne znamo kako drugačije tome da priđemo nego kroz filozofsko pitanje sopstvene svrhe.
A zapravo tragamo za sopstvenim životom.
Dakle, hajde da pogledamo u sebe i damo sebi dozvolu da se zapitamo i odgovorimo na pitanje: KAKO JA IZ DUBINE SVOG BIĆA ZAISTA ŽELIM DA ŽIVIM?
A šta ćemo sa LAKOĆOM?
Da sam ubacila euro u teglicu svaki put kad mi je neko rekao: “Od sada želim da živim samo u lakoći!” sada bih bila milionerka😊
Kad malo čačnem dublje da bolje razumem šta to tačno ta osoba želi, saznam da želi da ne radi ništa, po mogućstvu da spava do podne i ispija koktele na plaži egzotičnog ostrva.
To je Instagram slika lakoće 😊
A šta je prava LAKOĆA?
Prava LAKOĆA NIJE ODSUSTVO RADA jer je čovek u svojoj prirodi STVARALAC.
Prava LAKOĆA je umeće življenja u kome UŽIVAŠ U SVAKOM SVOM TRENUTKU ZNAJUĆI DA JE TAJ TRENUTAK VAŽAN I POSEBAN SAMO ZATO ŠTO JE TVOJ I JER SI GA TI IZABRAO/LA.
To znači da I kada ti je nešto teško, ti ga ipak radiš, ali ne uz kukanje i negodovanje, već uz unutrašnji osećaj uživanja u procesu.
Ovo je moguće samo pod jednim uslovom:
DA SI TI SAM/A IZABRA/LA TU TEŠKOĆU I TAJ TRENUTAK JER TE VODI KA NEČEMU ŠTO JAKO ŽELIŠ I ŠTO TI JE VAŽNO
Dakle, opet se vraćamo na SVESNO KREIRANJE SOPSTVENOG ŽIVOTA, SVESTAN IZBOR SVOJIH PRIORITETA, SVESTAN IZBOR SVEGA…
I onda je moguće, potpisujem, da u svakom koraku, svakom iskustvu na tom putu UŽIVAMO.
E to je lakoća.
Želim ti svrhovit (radostan) i lagan (sa uživanjem) život!