Moj stav o liderstvu je da je minimum koji je potreban da bi neko bio lider:
a) Da ima viziju
b) Da ume uspešno da komunicira sa ljudima i pridobije ih za tu viziju
Svakako da je sjajno ako osim ta dva lider još i:
c) Ima jasne i osvešćene vrednosti
d) Osnažen je u svom ličnom identitetu
e) Ume da inspiriše i motiviše ljude
f) Posvećen je razvoju ljudi
Međutim, sve ovo je fantastično, ali nije neophodno, dok bez vizije i bez komunikacije niko ne može da bude lider.
Izuzetno je važno da znamo kako da komuniciramo sa ljudima koje vodimo da bismo maksimizirali efekat onoga što svi zajedno treba da postignemo, a da se članovi našeg tima osećaju viđeno, prepoznato, uvaženo i da komunikaciono dobiju baš ono što im je u određenom trenutku potrebno da bi dali svoj maksimum.
Nekada je potrebno da saslušamo člana svog tima i da mu budemo podrška u pronalaženju svog samostalnog najboljeg rešenja umesto da mu odmah mi damo rešenje.
Međutim, slušanje često nije jača strana u komunikaciji i korisno je naučiti kako da vodimo ovakve liderske razgovore.
Takođe, ima onih koji bi pomislili: “Kakav sam ja to lider ako slušam umesto da pričam?”
Moj odgovor je: SJAJAN! Pod uslovom da je čoveku sa kojim razgovaraš u tom trenutku potrebno da ga neko sasluša kako bi mogao da pruži svoj maksimum.
U nekoj drugačijoj situaciji potrebno je da kao lider daš jasna očekivanja sa preciznim rokovima, bez ostavljanja prostora za diskusiju.
Međutim, treba prepoznati tačno koji momenat zahteva baš tu vrstu komunikacije jer u suprotonom to može da izazove kontra efekat i otpor kod čoveka.
U nekoj trećoj situaciji tvom timu će značiti tvoja otvorenost, deljenje ličnog iskustva, otvoreno priznanje nekog propusta ili druga vrsta pokazivanja ranjivosti. Na ovaj način daješ prostor sebi i članovima svog tima da se međusobno bliže povežete kao ljudska bića.
Ovo su samo neki primeri liderske komunikacije koji zahtevaju znanje o:
a) Dijagnostici situacije
b) Odabiru pravog komunikacionog pristupa
c) Primeni najadekvatnije komunikacije