Ne bih želela nikoga da rastužim, ali danas imam potrebu da podelim rečenicu moje majke koju je izgovorila nekoliko meseci pre nego što nas je napustila u ovoj dimenziji, kada je shvatila da je taj trenutak blizu.
Rekla je: Ali nemoguće je da su ovo prognoze, toliko toga nisam uradila od onoga što sam želela, na toliko mesta nisam putovala, toliko toga nisam videla …
Meni se na te njene reči steglo srce jer sam bila svesna da vremena više nema, ali sam joj bezgranično zahvalna što je to naglas izgovorila kao opomenu za svakoga.
Ona je imala puno želja i maštala je o puno stvari, ali nikada nije krenula u realizaciju većine. Očigledno, mislila je da ima vremena…
Živimo u iluziji da ima vremena…
Živimo u mašti i željama koje nikada ne spustimo u realnost…
Većina ljudi zna šta želi, ali je mali broj ljudi koji žive svoje živote sa beskompromisnom NAMEROM I AKCIJAMA da zaista i prožive, dožive i odžive baš to što žele.
Ja znam da svako od nas MOŽE DA ŽIVI ONO O ČEMU SANJA.
Zato ti pišem danas da te zamolim da ne odlažeš svoje snove, da ne odlažeš da živiš onako kako želiš i ono što želiš.
Sve što želiš želi tebe, ali mu moraš krenuti u susret.
I pre ovog događaja sa mamom ja sam kao svoju misiju doživljavala da pomažem organizacijama, timovima i pojedincima da budu istovremeno uspešni i srećni, ali taj događaj je u meni probudio još jednu dimenziju: želim da pokrenem ljude da ne čekaju i da žive svoje najbolje živote punim plućima.
Svako od nas zaslužuje da živi svoj najbolji život. Ja u ovo najdublje verujem. Ali niko ne može da ga živi umesto nas.