Da li izdvajate vreme za razmišljanje? Za pravljenje planova? Za vizije? Za nove ideje?
Ovo pitanje postavljam i liderima i onima koji nisu na liderskim pozicijama.
Ali liderima posebno.
Ne možeš da budeš uspešan lider ako nemaš u svom kalendaru NAMERNO IZVDOJENO minimum 2 sata nedeljno za razmišljanje.
Utilizacija kalendara je najslabije razvijena veština u poslovnom okruženju.
Kalendar se najčešće koristi za zakazivanje sastanaka, a ne za sveobuhvatno planiranje svih grupa aktivnosti potrebnih da bi sistem protočno i nesmetano funkcionisao.
Kada si lider to može da bude pogubno.
Liderska uloga zahteva nekoliko različitih grupa aktivnosti, koje ako se ne stave u kalendar i ne napravi se dobar raspored tih aktivnosti u vremenu, može da se desi nešto od sledećeg:
- Zatrpan/a si beskrajnim spiskom obaveza sa “TO DO” liste
- Pomeraš sastanke sa svojim timom jer se pojavilo nešto hitnije u tom trenutku, pa posle shvatiš da puno projekata kasni sa rokovima jer svi čekaju na tebe da nešto odobriš, kažeš, usmeriš…tvoji ljudi imaju prazan hod dok se ti gušiš u obavezama
- Pomeraš (ili čak nikada ne zakažeš) 1:1 sastanke sa svojim zaposlenima, pa počneš da primećuješ kako opadaju zadovoljstvo i motivacija
- Imaš osećaj da stalno juriš svoj rep, da nikako da izbiješ na površinu, da postaje optrećujuće i neizdrživo
Ovo su toliko česti primeri u praksi u kojima se sigurno i ti prepoznaješ.
Međutim, kada ponudim jedino moguće rešenje za to dobijem veliki otpor.
Rešenje je: izdvoj vreme za razmišljanje i planiranje.
Otpor je: odakle mi vremena da izdvojim vreme za razmišljanje i planiranje, nemam vremena da se okrenem.
Onda ja kažem: hajde pogledaj u kalendar i nađi prvi dan koji ti je relativno slobodan da izdvojiš 2 sata da u ta 2 sata sednemo zajedno i napravimo plan.
A dobijem odgovor: pa uglavnom nemam puno toga u kalendaru, ali kad pogledam “to do” listu i šta sve treba da uradim sigurno da nemam luksuz da izdvojim ta 2 sata.
I tako u krug…
Šta stoji iza svega?
POGREŠNA UVERENJA.
Najčešće su to uverenja o tome šta jedan lider zaista treba da radi. A na ta uverenja se odmah nadovezuje i određeni sistem vrednosti odnosno šta se vrednuje od aktivnosti.
Kada kažem da je za uspeh potrebno izdvajati ozbiljno mnogo vremena da se sedi, razmišlja, planira, mnogima već sama pomisao na to izaziva nervozu…
Jer postoji duboko uverenje da “ne možeš da ne radiš ništa”…
To uverenje vodi iscrpljenosti, padanju na nos, jurenju svog repa i mislima o tome kako niko drugi nema inicijativu…