“Tu se nešto dešava. Prošla me je jeza kada si to rekla.”
Ovo je bila jedna od terapijskih intervencija moje psihoterapeutkinje tokom sesije prošle nedelje koja je ukazala da nisam obratila pažnju na “čvor” koji je očigledno postojao vezan za situaciju koju sam želela da rešim.
Sledeća je bila: “Tu se nešto prekinulo, tu je bio prekid. Osetila sam u telu stezanje i blok.”
I ova. Tačno je ukazala na momenat kada se očigledno sve već bilo završilo u situaciji koju sam obrađivala iako sam ja nastavila da se “borim” da rešim tu situaciju. Tada mi je postalo jasno da već od tog momenta nije više bilo šanse za rešenje koje sam želela već samo za prihvatanje neminovnog.
A onda je i ona potvrdila: “Od tog trenutka nije postojao više ni jedan deo te osobe sa kojim si mogla da komuniciraš. Sve se zatvorilo.”
Ova poslednja njena rečenica je pokrenula isceljivanje mog doživljaja situacije u kojoj sam se našla. Ta rečenica je bila “lek” koji mi je bio potreban. Mogla sam da osetim kako se rana zatvara, kao kad se posečeš pa počne koža da se zaceljuje.
Sve 3 intervencije su bile ključne za razrešavanje problema koji sam imala, a kome nisam mogla sama da prodrem u suštinu nekoliko nedelja do te sesije.
Ovo su 3 intervencije koje može da da samo ljudsko biće koje se nalazi “u polju” zajedno sa tobom.
Ovo nisu intervencije bazirane na mojim izgovorenim rečima već na informaciji iz polja.
Šta je POLJE?
Svaki naš organ ima elektormagnetno polje oko sebe koje može da se izmeri aparatima.
Organi našeg tela se razlikuju po jačini elektromagnetnog polja. Možda će ti biti interesantno da znaš da srce ima 40-60 puta jače električno polje od mozga i 2000-5000 puta jače magnetno polje od mozga.
Sva ta polja pojedničanih organa zajedno čine veliko elektromagnetno polje našeg tela (kolokvijalno poznato pod nazivom “aura”).
Biti “u polju” sa nekim znači da su naša elektromagnetna polja povezana i da imaju interakciju. Edukovan, iskusan terapeut, zna kako da uđe u polje sa klijentom jer se ne dobijaju sve informacije rečima, veći deo onih najznačajnijih informacija se dobija baš iz polja, osetljivošću na promenu dinamike naše energije kada nešto izgovorimo, takođe i iz pokreta tela, boje glasa.
Mi smo toliko već ovladali time da “ispričamo svoju priču” ili svoju verziju priče, da oni najiskusniji psihoterapeuti (takođe i coach-evi i mentori) najmanje slušaju reči koje izgovaramo. Sve drugo ima veći prioritet kada rade/mo sa klijentom.
Sve naše emocije se nalaze U TELU.
One koje dođu i ne zadržavaju se samo prođu kroz određeni organ ili deo tela. One emocije koje nisu procesuirane ostaju “zaglavljene” u određenim delovima tela ili organima.
Kada “podignemo” (kako mi u psihologiji kažemo) neku emociju tj. evociramo je, automatski aktiviramo deo tela u kome se ta emocija “nastanila” ako nije procesuirana.
Tada taj organ emituje elektromagnetne talase koji se nalaze na frekvenci te emocije.
Ljudska bića koja su međusobno povezana elektromagnetnim poljima mogu da osete emocije jedno drugog.
Jedina sveobuhvatna psihoterapijska (ili coaching ili mentorska) intervencija može da dođe na takav način kada se sakupe sve informacije: i ono što je izgovoreno i ono što se “očita iz polja”.
Svaka druga intervencija, koja ne uključuje polje, već je došla samo iz “mentala” tj. kroz racionalne procese obradom reči tj. jezika nema povratni efekat na isceljenje ili rast već samo na logiku tj. racionalizaciju.
Racionalizacija koja ne uključuje deblokadu zablokiranih emocija zahteva OGROMNU KOLIČINU ENERGIJE da se svaki put kada se podigne neisceljena, zablokirana emocija ona potisne racionalnim putem. To je beskrajan i iscrpljujući proces koji samo smiruje simptom ali ne vrši “lečenje”.
To je kao kad bi vam se upalila lampica za ulje na kolima i vi umesto da stanete i sipate ulje samo isključite lampicu da vas više ne ometa.
Kao što će i taj auto ubrzo da stane negde na putu i onda zahtevati opsežniju intervenciju jer je tada već i motor pogođen isto tako dugotrajno zablokirane, neisceljene emocije čiji simptomi su potisnuti racionalizacijom mogu da dovedu do raznih bolesti.
Eto zato ja idem na psihoterapiju, na mentoring, na coaching KOD ŽIVIH LJUDI i ne rešavam to sa Chat Gpt-jem.
Chat GPT koristim za brainstorm ideja, povlačenje podataka i informacija (ali proverim tačnost), sklapanje teksta… ali ne za psihoterapiju, mentorstvo ili coaching jer bih činila sebi medveđu uslugu.
Dodala bih da je naš racio, naša kognicija, jednako važan, ali samo u saradnji zdrave emocije visoke frekvence sa mišlju može da dođe do stvaranja, kreacije novog i lepšeg.
Zbog toga kada u coaching-u radim sa klijentom na kreiranju onoga što želi za sebe radimo sa oba dela: kroz aktivaciju prefrontalnog korteksa radimo na slici željene budućnosti, a kroz rad sa telom i emocijama na “energetskom naboju” koji onda vodi ka materijalizaciji onoga što želimo jer visoko frkventne, pozitivne emocije su gorivo za željeni ishod.
Onda se u spirali vraćamo na racio da procenimo resurse, potrebne korake, rizike, napravimo plan, pa onda opet idemo u uzdignutu emociju povezanu sa željenom vizijom da damo sebi energije i motiva da prođemo kroz sve što je potrebno.
I tako u ciklusima dok ne realizujemo ono što želimo.
Sve ovo radimo i na programu PROMENA i divna stvar je što to radimo u grupi, a u grupi polje je jače.
Imamo već divnu grupu koja se sakupila za ovogodišnji program PROMENA i radujem se da i ti prepoznaš da ti je mesto sa nama.
I molim te, kada želiš da imaš mentora, coach-a ili psihoterapeuta, biraj da to budu živi ljudi. 😊