Primećujem da često postoji nerazumevanje razlika između ove 4 uloge stručne podrške i, kao nastavak na prošlonedeljni newsletter, pomislila sam da bi bilo korisno da napravimo jasnu distinkiciju šta je šta zarad jasnijeg traženja one vrste podrške koja je tebi ili tvojoj kompaniji u određenom trenutku potrebna.
Ove 4 uloge se razlikuju međusobno po 2 dimenzije:
1. Vremenski period koji obrađuju (prošlost, sadašnjost, budućnost)
2. Od koga dolazi rešenje (od klijenta ili od onoga ko je u nekoj od ove 4 uloge)
Ove 2 dimenzije možemo i vizuelno da prikažemo:
U psihoterapiji se dominantno bavimo periodom od prošlosti ka sadašnjosti. U nekim psihoterapijskim pravcima se dotakne i tema budućnosti, ali je dominantan fokus na razrešavanju prošlosti zarad veće funkcionalnosti u sadašnjosti.
Rešenje, odnosno odgovore na teme koje se obrađuju dominantno daje klijent dok u određenoj meri terapeut ima pravo na “intervenciju” tj. iznošenje svog mišljenja i pogleda na situaciju.
Iako se dosta govori o brizi o mentalnom zdravlju (ovaj termin inače ja ne volim jer se u psihoterapiji najviše bavimo emocijama, a ne samo mentalnim procesima pa ne znam zašto se ne zove briga o emotivno-mentalnom zdravlju) psihoterapija je i dalje dosta stigmatizovana iako bi povremeni odlazak kod psihoterapeuta trebalo da bude vrsta lične higijene kao što redovno idemo na primer kod zubara.
Psihoterapija nalazi sve više svoju primenu u biznisu, a ja posebno ističem organizacionu transakcionu analizu i organizacione sistemske konstelacije kao izuzetne metode za rad sa timovima na otklanjanju blokada ka većoj efektivnosti timova i postizanju boljih rezultata.
U coaching-u se bavimo periodom od sadašnjosti ka budućnosti. Coaching ima za cilj da podrži klijenta, ali ponekad i ceo tim ili organizacioni deo u prevazilaženju prostora između svoje trenutne situacije do svoje željene situacije u budućnosti. Coaching se ne bavi razrešavanjem tema iz prošlosti.
Za coaching je od izuzetnog značaja da sva rešenja dolaze isključivo od klijenta.
Coach vodi proces kroz sistematsko postavljanje pitanja tako da otvori za razmišljanje polja o kojima možda klijent do tada nije razmišljao, sagledavanje aspekata koje klijent možda sam ne bi sagledao, osnaživanje klijenta u procesu identifikacije resursa i akcionih koraka za ostvarenje onoga što želi.
Vodeći se “zlatnim standardom” Međunarodne Coaching Federacije, coach nikako ne bi trebalo da daje svoje mišljenje, savet ili rešenje za klijentovu situaciju.
Ovo posebno naglašavam jer ova oblast nije zakonski regulisana te se reč “coaching” često nalazi kao prefix metoda rada koje nisu coaching u profesionalnom smislu.
Dakle, osoba koja daje savete iz bilo koje oblasti nije u ulozi coach-a iako se mnogi tako predstavljaju. Oni su savetodavci ili motivacioni govornici.
Coaching je izuzetno zahtevna veština koja traži profesionalnu edukaciju i disciplinu u radu isto koliko i psihoterapija da bi se držali zlatnog standarda – coach je tu da postavlja pitanja, a klijent da daje odgovore – sebi.
Mentoring kao proces rada sa klijentom podrazumeva rad na sadašnjosti i rešavanju ili realizaciji teme koja se dešava sada, ali se kroz interakciju mentora i klijenta obrađuje i prošlost kroz prenošenje iskustva mentora.
Mentor je osoba koja klijentu pomaže da dođe do konačnog rešenja trenutne situacije koju obrađuje, ali tako što deli svoje iskustvo na sličnim temama i što upućuje klijenta na određeni pravac u razmišljanju, istraživanju, na određenu literaturu ili edukaciju…
Klijent svakako sam na kraju pravi svoje izbore i zaokružuje svoj proces, ali je uticaj mentora veliki i direktan jer mentor daje konkretna rešenja iz svog iskustva (koja klijent može i ne mora da prihvati) i usmerava pravac rada.
Konsalting se bavi periodom od sadašnjosti ka budućnosti i princip je rada koji podrazumeva da konsultant analizira trenutnu situaciju na osnovu svog stručnog znanja i iskustva da bi dao rešenje klijentu.
Klijent definiše svoj početni problem i postavlja zahtev kakav uspeh u rešenju tog problema želi u budućnosti, daje potrebne informacije konsultantu i kada dobije konsultantsko rešenje može da ga diskutuje i na kraju usvoji ili ne usvoji, ali je samo rešenje došlo od konsultanta.
Poređano na pređašnjoj šemi to izgleda ovako:
Ovo je korisno znati kada se kao kompanija ili kao pojedinac odlučujete za neku vrstu profesionalne podrške.
Sve 4 opcije su jednako vredne i jednako potrebne svakome od nas.
Psihoterapija nam je potrebna zarad brige o svom mentalnom zdravlju, coaching da bismo se osnažili i sami birali put kojim želimo da idemo, mentoring da bismo učili iz mudrosti tuđih iskustava kombinujući ih sa slobodom sopstvenih izbora i na kraju konsalting da bismo skratili vreme i brže došli do rešenja onih tema koje nisu polja za naš lični rast i razvoj već su praktične poslovne ili životne teme koje je bolje platiti nekom drugom da vam ih reši.
