Leto se bliži kraju, primećujem da neki to doživljavaju kao “povratak u sumornu rutinu”, neki kao “povratak obavezama”, a većina kao kraj perioda godine koji se vezuje za veću opuštenost, osećaj zadovoljstva…pa se često podiže i pitanje “work-life” balansa.
Mora li to da bude baš tako? Ko je to odredio da je samo leto taj period kada imamo doživljaj da se odmaramo ili uživamo koliko bismo voleli, da nam je život lepši i laganiji, a da su drugi delovi godine rezervisani samo za obaveze i ograničenja?
Takođe primećujem i da ima puno podrške takvom načinu razmišljanja kroz rad motivacinih govornika, savetodavaca…
Na primer, ima jedna jako manipulativna vežba/demonstracija koja ima za cilj da objasni koliko malo vremena imamo za sebe i svoj život.
Ide ovako:
Demonstrator najčešće uzme kanap ili neku traku koji predstvaljaju ograničeno vreme koje imamo za svoj život. Onda odseče deo tog kanapa koji predstavlja vreme koje investiramo u spavanje, pa odseče deo tog kanapa koji predstavlja vreme koje provodimo na poslu, pa odseca deo po deo kanapa koji predstavljaju deo vremena koje provodimo sa prijateljima, porodicom…i na kraju ostane jako mali deo kanapa koji demonstrator naziva “vreme za sebe” ili za “svoj život”.
Cilj demonstracije bi trebalo da bude da nas “probudi” kako bismo se pokrenuli i imali više vremena za sebe.
Zašto smatram ovu demonstraciju manipulativnom?
Zato što je sve moj život – i posao i spavanje i porodica i prijatelji i hobiji i putovanja i fitness… sve je to moj život.
Jer ako nije…onda sam baš u velikom problemu.
Pošto svakako najviše vremena provodim spavajući i radeći, ako to nije moj život onda postoji velika opasnost da se pitam o smislu bivstvovanja na ovoj Planeti.
Zbog toga sam veliki protivnik sintagme “work-life balance”.
Ona je veštačka i takođe manipulativna. Jer deli naše vreme na posao i na život, pa je već na nivou semantike opasna po naše nesvesno.
Ne znam kako je “work-life balance” sintagma nastala, ali je opasna ako je prihvatimo kao istinitu.
Evo kako ja vidim stvari:
- Kao početni korak potrebno je da preuzmemo odgovornost za svoj život kao celinu i da prihvatimo da mi biramo u šta ćemo investirati svoje vreme bez prepuštanja te odgovornosti bilo kome drugom. Ovo je najteži korak i korak kod koga uvek čujem najviše “ali”. Međutim, sad već posle tolikih godina rada sa ljudima, a posebno posle svog ličnog iskustva, znam da je sve moguće ako utišamo tuđe glasove u sebi i stvarno oslušnemo sebe.
- Sledeći korak je da kada posmatramo celinu svog života mi sami odredimo kako želimo da taj život izgleda, šta nam je važno i na šta smo spremni zarad toga što nam je važno. Za početak, potrebno je da mi sami sebi budemo dovoljno važni.
- Za ono što smo izabrali da nam je važno sagledamo kakva je uklopivost sa okolinom – adaptabilnost je neophodna i izraz je životne mudrosti, da bismo procenili kako da se organizujemo da bismo živeli svoj celovit život uvek, a ne samo delić nečega što nam ostane kad pozavršavamo sve drugo što smatramo da nam je nametnutno tj. uslovljeno.
Šta su praktičniji elementi ovog pristupa:
Svestan odabir sopstvenih životnih prioriteta i iskustava uz svestan odabir CILJEVA U SVIM OBLASTIMA ŽIVOTA, a ne samo u poslu, koji me čine da se osećam uspešno, zaokruženo, zadovoljno i da napredujem, umesto života na auto-pilotu društvenih pravila, života većine, uslovljenosti genetikom i očekivanjima koja drugi imaju od nas.
Tada je SVE MOJ ŽIVOT i tada sve oblasti života dobijaju i druge nazive u našem umu:
- Svesni odabir zanimanja, posla koji volimo i u kome uživamo. Tada to nije “posao” već moj profesionalni život.
- Svesni odabir ljudi koji su mi dragi i sa kojima želim da provodim vreme. Tada to nije “vreme sa prijateljima”, već moj društveni život.
- Svesni odabir partnera. Tada to nije “vreme sa partnerom”, već moj ljubavni ili partnerski život.
- Svesno formiranje porodice ili izbor da se ne formira porodica. Tada to nije “vreme sa porodicom”, već moj porodični život ili moj samostalni život.
- … I tako dalje za sve ono što želimo od svog života i za sve ostale oblasti koje su nam važne, a za svakoga je to različito i nema pravila.
- I na kraju svesni odabir lične organizacije koji mi omogućava da u svakom trenutku imam doživljaj da je moj život izbalansiran na način kako to meni najviše odgovara, da u svakom trenutku mogu da kažem: zadovoljan/a sam srećan/a i ispunjen/a svojim životom.
Sa ovim pristupom nikako ne možemo da razmišljamo u distinkciji “work-life balance”, već samo u kategoriji:
“SVI delovi MOG ŽIVOTA zajedno i osećaj balansa i ispunjenosti u toj CELINI”.
Za ovo je potrebno SEBI DATI DOZVOLU, DONETI ODLUKU i pristupiti SVESNOM PLANIRANJU I KREIRANJU SVOG ŽIVOTA.
