Sledeće godine punim 50 i to sam doživela kao baš “big deal”.
Ne u smislu koliko sam “matora” već u smislu rezimiranja, refleksije, posmatranja sebe iz perspektive osobe koja već pola veka “šeta” ovom planetom i koja bi valjda trebalo da je nešto vredno naučila, a zatim i koja bi trebalo da te lekcije mudro primeni na sledeći period života i po mogućstvu podeli sa drugima. 😊
Pisaću o tim naučenim lekcijama tokom cele sledeće (moje jubilarne) godine kroz ovaj format, a sada želim da podelim samo NAJVAŽNIJU LEKCIJU:
Naučila sam da je najvažnije u svom životu biti sam svoj
SCENARISTA, REDITELJ, GLAVNI GLUMAC, PUBLIKA I KRITIČAR.
Sad odgovorite sami sebi koja ste i koliko od svake ove uloge sami sebi u svom životu.
Verujem da će najviše bodova imati “kritičar”. 😉
A šta je sa ulogama scenariste, reditelja, glavnog glumca i (obožavalačke) publike? 😊
Kažu ljudi “treba biti skroman”, “ne treba se izdvajati”, “ne treba se isticati”, “nemoj da se neko oseti loše zbog tebe”…
Nikad nisam razumela ove poruke.
Što ne znači da one nisu bile negde u mojoj podsvesti i da nisu i mene dosta često i prilično dugo doticale na razne načine.
Ali imam tu dobru osobinu da ne odustajem od sebe.
I tragala sam za tačkom u kojoj ću imati stabilnost i ravnotežu da nepoljuljano živim život po svom sopstvenom scenariju, u svojoj sopstvenoj režiji sa sobom kao glavnom glumicom bivajući svoja publika i kritičar koji samo vidi šta je dobro i šta može da bude još bolje. I u sebi i u drugima.
Ta tačka koju sam našla je bila metafora SUNCA.
Prvo mi se ta metafora spontano spustila tokom treninga liderstva kada sam pokušavala polaznicima da objasnim šta je lider za svoj tim.
Govorila sam im: “Vi ste SUNCE za svoje ljude!” “Verujte mi, kad kao lider/ka uđete u prostoriju vaši ljudi gledaju u vas kao u SUNCE – okreću se za vama, prate vaše raspoloženje, oni se greju o vas, vi možete da ih osvetlite ili da ih opečete” “Budite svesni toga”.
I ta metafora je radila. Polaznici mojih obuka su počeli bolje da razumeju kolika je odgovornost lidera da SIJA. Ne možeš da budeš lider i da odlučiš da ne sijaš da se ne bi isticao/la. Ili da se neko ne bi osećao loše.
Zamisli SUNCE koje ne želi da sija da se planete oko njega ne bi osetile loše?!
Tvoja ODGOVORNOST JE DA SIJAŠ.
Jer ako ne sijaš, ne radiš svoj posao. Tako je jednostavno,
Zato što tek kada ti kao lider sijaš svojim autentičnim svetlom možeš da prepoznaš svetlo u drugima i tek tada možeš da im daš podršku da i oni zasijaju,
Ne postoji opcija u kojoj lider koji sam ne sija prepoznaje svetlo u drugima i podržava ih da sijaju.
SIJATI znači biti CELOVIT, biti ONO ŠTO JESI U PUNOĆI SVOG IZRAZA I BEZ ZADRŠKE.
Svako sija na svoj jedinstven, autentičan način i to se prepoznaje.
Sijati ne znači dominirati nad drugima, imati vlast nad drugima, ne dati drugima da se ističu.
Upravo suprotno, SIJATI ZNAČI ISIJAVATI IZ SEBE CELOVITOST, RADOST I LAKOĆU u kojoj se drugi osećaju INSPIRISANO tvojim prisustvom.
Koliko puta odlučimo da ne sijamo da se neko drugi ne bi osetio loše?
Nas ne treba da se tiče šta ko drugi misli i da li se neko oseća dobro ili loše. Zašto?
ZATO ŠTO MI (i svako drugi) TREBA DA SIJAMO SAMO ZBOG SEBE.
JER VOLIMO DA SIJAMO.
JER JE TO NAŠA ODGOVORNOST PREMA NAMA SAMIMA.
SUNCE SIJA SAMO ZBOG SEBE.
I kao što kaže moja draga prijateljica, umetnica Jelena Blečić: Sunce ne bira koga greje.
Drugi ljudi mogu sami da izaberu da Ii će biti ogrejani i osvetljeni ili ne.
Kao što biraju da li će i oni da sijaju i da osvetljavaju i greju.
Mnogi ne žive svoje najbolje živote jer se boje da sijaju.
Zapamti:
AKO NE VIDIŠ SVOJE SVETLO NE MOŽEŠ DA VIDIŠ SVETLO NIGDE!
Kada ti sijaš kao Zvezda svog života inspirišeš I druge da sijaju!
