Postoje 2 vrste slobode:
1. Sloboda da u bilo kom trenutku možemo da radimo šta god poželimo i
2. Sloboda da odaberemo jednu ili nekoliko stvari koje su nam važne, preuzmemo odgovornost za njih kao lične ciljeve i posvetimo im se tako što kažemo “da” svemu što nas vodi njihovom ispunjenju i “ne” svemu što ne vodi ka tome.
Prvu vrstu slobode će većina prepoznati kao “pravu” slobodu, dok će se oko druge podići diskusije jer je u njenom korenu odgovornost, disciplina i odricanje od trenutnih zadovoljstva a zarad dugoročnog cilja, a to su sve vrline koje se nikako ne povezuju sa slobodom. 😊
Prva je vođena detetom u nama koje još od najranijeg detinjstva suštinski ima potrebu da izađe iz nametnutih ograničenja i radi sve što poželi, dok drugu može da razume samo odrasla osoba koja je u jednom trenutku života zastala i osetila potrebu da svom životu da smisao kroz ostvarenje vizije najboljeg života koji može da zamisli za sebe. A to nužno zahteva odluku, prioritizaciju i SVESNE SLOBODNE izbore.
U poslednjih nekoliko godina, podstaknuto transformacijom koju je donela pandemija, prva vrsta slobode je skoro dostigla nivo ideala tako što sve veći broj ljudi za sebe i svoj život želi lokacijsku slobodu i finansijsku nezavisnost misleći da se one dostižu tako što sebi damo dozvolu da radimo šta poželimo kada god poželimo.
Dok sam juče poletela sa aerodroma Fiumicino u Rimu vraćajući se u Beograd sa srećom u sebi kojoj donja fotografija nesumnjivo svedoči mogu da potvrdim da je sve što za sebe poželimo, uključujući i lokacijsku i finansijsku slobodu, moguće onda kada shvatimo da se istinska sloboda nalazi u ovoj drugoj kategoriji slobode – slobode da odredimo šta nam je važno, postavimo to sebi kao cilj(eve) i kažemo “da” svemu što nas vodi ka tome i “ne” svemu što nije to.
Nekada je to najteže. Oni koji su probali znaju da je vredno.
